Ja sam djevojčica Marta.
Živim u malom selu u Engleskoj. Volim čitati, pisati priče, pjevati, igrati se s prijateljima, plesati, igrati igrice i letjeti avionom.
Jednog dana probudim se u 1 sat ujutro, jer sam čula nekakvu buku na tavanu. Bilo je kao da netko hoda po meni.
Išla sam pogledati što se to čuje.
Vidjela sam neko čudovište koje je imalo velike oči, bilo je jako strašno.
Odjedanput je nestalo.
Bilo me je jako strah.
O NE!!! Poviknula sam. Tko mi je to dotaknuo leđa!
Okrenula sam se, ali nikoga nije bilo.
Brzo sam išla po tatu.
Tata mi je rekao da se nemam čega bojati, jer vani pada kiša.
Od tada uvijek kad sam čula neku buku, mislila sam da vani pada kiša.
Mateja Draganić